Get Adobe Flash player

Briga o starima

Briga o starima

Mi, kao pojedinci i kao društvo u brizi o starima pravimo dve greške. Pravimo ih zato što smo u procepu između starih, čvrsto ukorenjenih verovanja i nove stvarnosti koja se brzo menja.

Prva greška koju pravimo jeste verovanje da je briga o starom roditelju jednostavno porodična obaveza i da tako ispunjavamo svoju dužnost. Ona mi je majka, pobogu. Brinula je o meni, pa valjda ja mogu da brinem o njoj. Nije mi potrebna pomoć. To je posao porodice. Možda i znamo da to nije baš tako, ali neki glas u nama tera nas da u to verujemo.

Ovakav stav imao je smisla u prošlosti, kada smo bili u stanju da sami brinemo o starim roditeljima, ali za kratko vreme, praktično za generaciju ili dve, sve se promenilo.

oldpeople5

Ljudi danas žive duže nego ikada. Nije uobičajeno da se razbole i umru. Oni ostare i onemoćaju tako da su im potrebne gotovo stalna nega i pomoć – ne nedeljama, već godinama. Nisu im potrebni samo nežan dodir i malo tople supe; potrebni su im kateteri, boce s kiseonikom i gomila raznih lekova. Potrebno im je da ih neko nahrani, odvede u toalet, obuje im čarape i podseti ih na to koji je datum. Ljudi koji brinu o starim roditeljima posveteu proseku ovim zadacima više od dvadeset sati nedeljno u periodu od pet godina. Mnogi, naravno, posvete i mnogo više od toga.

To nije jedino što se promenilo. Naše društvo postaje sve pokretljivije. Odrasla deca ne žive više u blizini roditelja; žive na dva sata vožnje, često avionom. A žene, koje se tradicionalno staraju o roditeljima, danas su zaposlene i kasnije rađaju decu zbog čega imaju manje vremena i snage da pomažu starim roditeljima.

Stoga to rade između drugih obaveza i onda ne mogu da shvate zašto im je tako teško, zašto su tako nezadovoljne, uznemirene, depresivne i opterećene brigama. Dovode u pitanje sopstvenu karijeru, prihode, brakove i zdravlje. Studije pokazuju da ljudi koji brinu o starim roditeljima češće pate od depresije i nesanice, češće se razboljevaju i imaju veću stopu smrtnosti.

Prosečan životni vek u Sjedinjenim Američkim Državama 1900. godine bio je četrdeset sedam godina. Danas je prosečan vek sedamdeset sedam godina, što znači da se u periodu od samo sto godina – i to uglavnom u drugoj polovini veka – produžio za trideset godina ili za šezdeset posto. Čovekov životni vek produžio se za kratko vreme više nego za poslednjih pet hiljada godina.

Očekuje se da će prosečan životni vek, možda i za našeg života, a sigurno za ćivota naše dece, produžiti za još deset ili dvadeset godina. Ljudi će masovno živeti osamdeset pet godina, a biće na hiljade onih koji će doživeti stotu.

Zašto? Ljudi vole zdraviji život nego ranije. Lekari imaju bolja dijagnostička sredstva. Mnoštvo novih nauka – mapa ljudskog genoma, istraživanje matičnih ćelija, genska terapija, kloniranje, regenerativna medicina, nano-tehnologija – pomoći će da se iskorene bolesti i da ljudi žive duže. Naučnici takođe očekuju da će za deset ili dvadeset godina pronaći lek koji će usporiti proces starenja.

Dobar starački dom

Ako vaš roditelj pati od bolesti koja zahteva ogromnu pažnju i negu tako da jednostavno ne može više da živi sam, starački dom može da mu obezbedi medicinsku negu, nadzor, druženje, aktivnosti i sve ono što kod kuće ne može da dobije. U Americi oko četrdeset posto ljudi starijih od šezdeset pet godina provode bar deo života u staračkom domu.

Starački dom treba da vas oslobodi mnogih obaveza i svakodnevnog pritiska, ali vaš posao tu nije završen. Uspeh ovog poduhvata u velikoj meri zavisi od vašeg daljeg angažovanja, kao i angažovanja ostalih članova porodice i prijatelja.

Vašem roditelju potrebno je da neko nadzire one koji se brinu o njemu i da zastupa njegove interese. Potrebno mu je da neko redovno razgovara sa osobljem i reaguje kada nešto nije u redu. I, naravno, potrebni su mu, više nego ikad, vaša podrška, ljubav i topli dodir.

Tuga je možda neizbežna, ali pokušajte da se oslobodite osećaja krivice.Učinili ste sve što je u vašoj moći, činićete i dalje i to je sve što možete da uradite.

Raspitajte se o lokalnim staračkim domovima. Nemojte čekati da dođete u krizu. Čak i ako mislite da nikada nećete dozvoliti da vaš roditelj ode u starački dom, upoznajte se s mogućnostima, za svaki slučaj.

oldpeople7

Odluka

Sama pomisao na starački dom može da asocira na nemoćne starce koji žive u smradu i izolaciji, na drsko osoblje, ravnodušne medicinske sestre i bespomoćne pacijente vezane za stolice.

Možda negde ima i toga, ali mnogo manje nego ranije. Danas u staračkim domovima postoje znatno bolji uslovi i sve je više pozitivnih primera – domova čiji stanari mogu da se druže, bave raznim aktivnostima i imaju dobru medicinsku i ličnu negu. Ako smestite roditelja u najbolji dom koji možete da nađete, redovno ga posećujte i zastupajte njegove interese, verovatno će se pokazati da ste doneli dobru odluku.

Starački dom od neprocenjivog je značaja kada su roditelju potrebne veća medicinska nega i pažnja nego što kod kuće može da dobije, kada članovi porodice ne mogu fizički i psihički da ispune zahteve nege nepokretne osobe i kada zbog fizičke onesposobljenosti ili ponašanja roditelja nijedno drugo rešenje nije moguće.

Uprkos problemima koji postoje u staračkim domovima, nega kod kuće nije uvek bolja. Ponekad negovatelj ne može da odgovori na sve zahteve. Dešava se takođe da i članovi porodice budu nemarni i grubi. A ponekad je briga o staroj osobi toliko iscrpljujuća da se i sam negovatelj na kraju razboli i mora da se leči.

Većina staračkih domova (državnih  ili privatnih) obezbeđuje osnovnu medicinsku negu i stalan nadzor, redovnu ishranu, održavanje lične higijene, pranje veša, rekreaciju, pomoć psihologa i socijalnih radnika, programe rehabilitacije i tome slično. Neki takođe pružaju “subakutnu medicinsku negu” – imaju posebna odeljenja za pacijente kojima je potrebno bolničko lečenje.

Iako su predviđeni za dugoročnu negu, ponegde starački domovi mogu da se koriste i privremeno – nekoliko dana ili nedelja – dok se pacijent ne oporavi od povrede ili bolesti i u slučajevima kada je porodici potreban odmor.

Deset najčešćih reakcija na odlazak roditelja u starački dom

  • Osećaj krivice zbog uverenja da ne činite dovoljno za roditelja
  • Strah da mu osoblje doma neće pružiti dovoljnu negu
  • Osećaj krivice što vam roditelj nije u boljem, skupljem staračkom domu
  • Strah da je starački dom u kojem se nalazi preskup
  • Osećaj krivice što ga češće ne posećujete
  • Strah da ćete morati suviše često da ga posećujete
  • Osećaj krivice što zbog odlaska roditelja u starački dom osećate olakšanje
  • Strah da to neće funkcionisati i da ćete morati da smislite drugi plan
  • Osećaj krivice jer ste obećali da ga nikada nećete poslati u starački dom
  • Strah da ćete i vi jednog dana završiti u staračkom domu

Zapamtite, skup starački dom nije uvek garancija da će vaš roditelj imati dobru negu. baš kao što oronula fasada ne mora uvek da znači da će imati lošu negu. Spoljašnji izgled svakako ukazije kakva je usluga, ali kvalitet nege zavisi od ljudi koji unutra rade. Najvažnije su filozofija rukovodstva i posvećenost osoblja pacijentima.

Na šta treba da obratite pažnju

  • Dozvola za rad. Svaki starački dom mora da ima DOZVOLU i LICENCU za rad, što znači da ispunjava izvesne standarde i da je prošao inspekcijski pregled Ministarstva rada, zapošljavanja socijalna i boračka pitanja,
  • Dozvola Ministarstava zdravlja. Veoma je važno imati dozvolu Ministarstva zdravlja jer su onda ispunjeni svi vrlo zahtevni uslovi za neometan rad lekara i ostalog medicinskog osoblja i to bavljenje svim aspektima iz oblasti opšte medicine.
  • Prvi utisak. Prvi utisak je obično veoma važan. Naravno, treba bolje da pogledate, ali nemojte da zaboravite tu prvu reakciju. Šta vam se nije svidelo? Šta vas je iznenadilo? Šta vam se svidelo? Nemojte dozvoliti da vas zaslepi unutrašnja dekoracija ili lepo uređen vrt. Prošetajte hodnicima i pogledajte u kakvom su stanju stanari doma jer je zapravo samo to važno.
  • Čistoća. Taj prvi miris koji osetite kad uđete unutra dobar je pokazatelj čistoće. Objekat ne sme da smrdi na buđ ili užeglu masnoću, ali ne sme ni da bude ispunjen mirisom parfema ili amonijaka. Da li je čisto i uredno, ne samo u holu i zajedničkim prostorijama već i u drugim delovima doma? Da li su zgrada i oprema u dobrom stanju ili otpada malter sa zidova?
  • Ljubaznost. Da li je osoblje ljubazno i predusretljivo ili izgleda premoreno i nervozno? Da li vam se čini da imaju srdačne odnose sa stanarima? Da li se prema stanarima odnose s poštovanjem? Da li su svi dobro raspoloženi? Da li se često dešava da zaposleni daju otkaz i da na njihovo mesto dolaze novi ljudi (što ukazuje na problem)?
  • Stanari doma. Najvažniji deo obilaska doma svakako je upoznavanje s njegovim stanarima. Da li oni izgledaju negovano i zadovoljno? Da li su čisti i uradni? Da li vam deluju živahno ili kao da su pod sedativima? Da li su fizički privazani za krevet, stolice ili invalidska kolica? Da li se bave nekim aktivnostima, gledaju televiziju ili sede sami u svojim sobama? Da li se međusobno druže? Razgovarajte s njima i članovima njihovih porodica u odsustvu osoblja kako bi mogli da budu iskreni. Da li su zadovoljni negom? Da li im se sviđa osoblje? Na šta se najviše žale?
  • Program rada. Da li se podstiče samostalnost? Da li stanari izlaze na svež vazduh i da li mogu da rade vežbe? Da li postoje različite aktivnosti? Koliko ljudi stvarno učestvuje u nekoj aktivnosti? Da li postoji gimnastička sala ili bazen?
  • Medicinska nega. Da li su sestre stanarima na raspolaganju dvadeset četiri sata dnevno? Da li u timu ima lekara? Da li je dom blizu bolnice? Da li se stanari nepotrebno sputavaju, bilo fizički bilo lekovima?
  • Hrana. Kada odete da pogledate starački dom, obratite pažnju na hranu i probajte je ako imate prilike. Da li vam izgleda primamljivo? Da li je ukusna? Ima li hranljivu vrednost? Da li na dnevnom jelovniku postoje još neka jela u ponudi i da li su jela raznovrsna? Da li kuhinja može da ispuni posebne zahteve vašeg roditelja?
  • Rukovodstvo. Mada verovatno treba da razgovarate s rukovodstvom o finansijama i uslugama, pokušajte da saznate kakav je njihov stav prema stanarima doma. Rukovodstvo koje iskreno brine za stanare pobrinuće se da roditelj ima dobru i stalnu negu.